Magični broj

Magični broj

Kada govorite, kada prezentujete, onda je vaš cilj da publika nešto nauči. Da bi publika naučila, mora vas slušati. Jer, ako vas ne sluša, kako će bilo šta naučiti? A da bi vas slušala, morate imati njenu pažnju! Jer, ako nemate pažnju, neće vas ni slušati.

Ovo postižete sa dva pravila. Jedno je ono o kojem sam pisao u prošlom blogu: govor se ne čita. Ako čitate, onda je to monotono i dosadno. Publika brzo izgubi interesovanje i prestaje da prati.

A drugo pravilo glasi: što kraće, to bolje. Govor treba da bude kratak, jasan i precizan. Niko ne voli duge govore. Nikada niste čuli da se neko žalio na kratak govor. Ljudi se uglavnom žale na dug govor. Govor, bez obzira koliko bio zanimljiv i važan, ukoliko postane predug, gubi smisao, a gubi i pažnju publike. Kako postići kratkoću?

Niko ne zna sve

Prvo što treba da znate jeste da nikada ne možete znati sve. Zapravo, ni ne treba da znate sve. Isto tako ne možete i ne trebate reći sve što znate. Ako budete htjeli da kažete sve, onda nećete reći ništa. Odnosno, što više govorite, ljudi će manje da zapamte. Dakle, smisao govora i prezentacije je da kažete najvažnije stvari i da na taj način zainteresujete publiku da krene u istraživanje teme.

To nas dovodi do našeg trećeg pravila – zlatnog broja tri. Nikada u vašem govoru nemojte imati više od tri poruke.
”Danas sa vama želim podijeliti tri poruke.”
”U svom govoru prezentovat ću tri osnovna pristupa.”
”Naše današnje predavanje sastoji se iz tri dijela.”

Magični broj TRI

Zašto baš broj tri? Niko do sada nije dao zvanično objašnjenje. Svi eksperti se slažu da je to jednostavno ”magičan broj”. Ali, evo šta sam ja naučio kroz svoje iskustvo, zašto tri:

Djeluje umjereno, dovoljno. Kada kažete pet, to je već puno. Ali, tri je tamam.
Ljudima je to lahko pojmiti, lahko obraditi i procesuirati u glavama.
Publika će se lahko skoncentrisati i lahko će vas pratiti. A to onda znači i da će nešto naučiti.
Time ste odmah dali ono što je najvažnije. Dakle, publika nema ni prostora, a ni prilike da luta. Odnosno, kada biste podijelili deset poruka, publika bi bila u dilemi: je li sve jednako važno?, možda su prva i druga poruka važnije nego deveta i deseta? Publika bi se izgubila, a vi biste izgubili njihovu pažnju i koncentraciju. Samim tim, vaš govor bi bio promašen.
Vama kao govorniku je lakše. Kada imate tri poruke, onda možete ispuniti pravilo iz prethodnog bloga: govor se ne čita. Bit ćete fokusiraniji. Jednostavno lakše je upamtiti tri, nego deset poruka.

Ponavljajte da biste zapamtili

Možete poruke često ponavljati. Kada dođete do treće poruke, možete reći: ”Kao što sam rekao/rekla u prethodne dvije poruke… ” pa kažete šta ste rekli i tako završite sa trećom. Ali, kada imate deset poruka, teško je ponoviti prethodnih deset.

Probajte i vidjet ćete kako fantastično djeluje!