Kreni sa onim što imaš

Kreni sa onim što imaš

  • Post category:Motivacija

Kada bih pokušao da izbrojim koliko sam puta u svom životu kazao „eh, da mi je bila ova pamet“, sumnjam da bih uspio. Prije nekoliko mjeseci sebi sam obećao da više nikada neću kazati tu rečenicu. Jer, ono je što je bilo, bilo je. Prošlo je. Ne vrijedi se više vraćati na to, pa kakvu god pamet da imamo. Svi u životu smo napravili barem jedan pogrešan potez, donijeli barem jednu pogrešnu odluku. Vraćanje na to ne dozvoljava nam da krenemo naprijed. Zato, prošlost ostavite u prošlosti.

Ono što me zanima jeste kakvu pamet sada imam i kakvu ću imati. Mnogo puta nisam bio zadovoljan svojim životom, fakultetom, karijerom. Uvijek sam mislio kako zaslužujem više i bolje. Valjda je to „više“ i „bolje“ samo trebali doći, jer ja se nisam pretjerano trudio da tako bude (zapravo mislio sam da sam se trudio). Uvijek sam mislio da sam bolji od svih ostalih. Sada mislim, i siguran sam, da sam bolji od nekih. Ne od svih.

Motivacija glavni pokretač

Stalno sam čekao neki momenat, koji ni tada nisam znao, a ne znam ni sada definisati. Dok nisam shvatio da sam sebe moram pokrenuti. Zapravo, čekao sam sebe. I svi mi čekamo sami sebe. I dočekao sam. Čekao sam da budem spreman. I čekao. I čekao… na kraju nisam dočekao. I da sam čekao još sto godina ne bih dočekao. Krenuo sam nespreman. Jer, koliko god da čekamo nikada neće doći momenat kada ćemo sami sebi kazati: E, sada sam spreman, sada mogu početi, to je to! Uvijek nešta fali i falit će: znanje, iskustvo, pare, vrijeme… Falilo je i meni i nastavilo bi da fali, da nisam krenuo sa onim šta sam imao.

Naravno da nisam imao znanje koje sada imam; naravno da nisam imao iskustvo koje sada imam, naravno da nisam imao para koliko sad imam (sad imam manje ) i naravno da nisam imao vremena koliko sada imam (i vremena također imam manje  ). Ali, ne bih nikada ni imao da sam čekao. Šta se desilo? Kako sam krenuo? Kako sam počeo? Ko me motivisao?

Drugi nas inspirišu, a ne motivišu

Jim Rohn, jedan od najpoznatijih i najboljih motivacijskih govornika, kaže kako veliki broj ljudi čeka nekoga da se pojavi da ih motiviše, i postavlja pitanje: šta ako se taj neko ne pojavi? Šta ako se nikada niko ne pojavi da nas motiviše? Jedina osoba koja nas može motivirati jesmo mi sami. Drugi nas mogu inspirisati, ali od te inspiracije neće biti ništa ukoliko se mi sami ne motivišemo. I motivacija nije prvi korak. Prvi korak je učenje, spoznaja. Da spoznamo šta je to šta volimo, šta nas ispunjava i da radimo na tome. I onda će motivacija doći sama po sebi.

Upravo to se meni desilo… A kako, pišem o tome u sljedećem blogu.