Ne možete reći sve

Ne možete reći sve

Ako pokušate da kažete sve, nećete reći ništa. Što više kažete, publika manje zapamti.

Prvi utisak je najvažniji. Pogotovo u javnom nastupu. Nije nemoguće taj utisak popraviti u toku nastupa, ukoliko on na početku nije bio dobar. Međutim, puno je lakše ako stvari odmah na početku krenu kako treba. PowerPoint vam u tome može pomoći ili odmoći. Do sada sam nebrojeno puta bio u situaciji da ustanem i odem odmah na početku prezentacije i nastupa. Ne znam zašto to nisam uradio. Život je previše kratak da bismo ga trošili na dosadne prezentacije, javne nastupe i dosadne predavače. Moj cilj i jeste to – spasiti ljude dosadnih prezentacija.

U jednom od prošlih blogova počeo sam da pišem o PowerPointu. Pravilo o kojem sam pisao je ŠMTB – Što manje, to bolje. Dakle, što manje teksta, to bolja prezentacija. Suština Power Point prezentacije, ali i svakog drugog sredstva (Prezi, Keynote), nije da kažete i napišete sve što imate, nego samo ono najvažnije. U suprotnom, nema potrebe da dolazite na prezentaciju ili nastup, nego publici pošaljite svoju prezentaciju, pa nek sve sami pročitaju. Ako u prezentaciju stavite sve što imate, onda ste vi suvišni.

Ali imam puno toga da kažem!

Vrlo je važno da PowerPoint prati vaš govor i javni nastup, da se podudara. U prošlom blogu pisao sam o magičnom broju tri, kada je riječ o govoru. Dakle, govor ne treba da sadrži više od tri poruke.

Isto važi za PowerPoint – nikada ne stavljajte više od tri poruke po slajdu. Dakle, maksimalno tri. Te tri poruke ne smiju biti paragrafi, nego vrlo kratke rečenice. Naravno, može i jedna poruka. To je opcija koju ja preferiram i koja je po meni naJbolja. Zašto? Psiholozi su dokazali da ono što se može pročitati u prvih deset, petnaest sekundi da je to ono što se najduže pamti. Upravo je to jedna poruka po slajdu. Jedino će na takav način publika nešto naučiti.

Ne možete reći sve. To svakako nije ni smisao prezentacije, a ni javnog nastupa. Reći ćete samo najvažnije. Zato ne smijete imati više od tri poruke po slajdu. Ako krenete da kažete sve, nećete reći ništa. Što više kažete, publika manje zapamti.