Osvojite publiku na prvu

Osvojite publiku na prvu

„Dobar dan, dobro došli! Drago nam je što ste danas sa nama!“ Svi mi prisustvujemo nekada, odnosno vrlo često događajima, govorima, koji počinju na ovaj način. Možda ste i sami neke svoje govore i nastupe započinjali ovako. Ako jeste, zaboravite na ovakav način.

Iz svog iskustva, i kao predavač i kao slušalac slobodno mogu kazati da je početak najvažniji. To je momenat kada publika odlučuje da li ste zanimljivi ili ne, da li ste vrijedni njihovog dolaska ili ne, da li će vas slušati ili ne. Zato, odmah na početku, vašim otvaranjem prezentacije, govora, nastupa, morate im poslati potvrdan odgovor: da, zanimljiv sam; da, vrijedi vašeg dolaska; da, slušat ćete me! Kako ćete to postići?!

Početak prije starta

Prije nego što dobijete odgovor, moram spomenuti još jednu vrlo bitnu stvar, koja dolazi prije početka. Ja je nazivam „početak prije starta“. To se odnosi na vaše ponašanje prije samog govora, na vaše držanje, na izraz lica – da li izlazite sa osmijehom ili izlazite namrgođeni (kao što se kaže u našem narodu, izraz lica koji govori: do podne mrzim sebe, od podne cijeli svijet), da li izlazite ukočeni ili opušteni. Zapamtite: kako se vi ponašate prema publici, tako će se publika ponašati prema vama. Ako izađete sa osmijehom, onda ćete imati osmijeh i od publike. Ako budete namrgođeni, imat ćete i namrgođenu publiku. Dakle, sa osmijehom i opušteno, a sve sa ciljem da bi otvaranje prezentacije bilo što efektivnije i da bi vaša poruka lakše doprla do publike i bila prihvaćena.

No, da se mi vratimo otvaranju prezentacije. Znači, zaboravite standardne početke u kojima pozdravljate i izražavate dobrodošlicu. Time se ne izdvajate i ne postajete govornik vrijedan pažnje. Dva su pravila za efektivan početak prezentacije, govora: priča i obećanje publici.

Ispričajte nešto drugo

Najbolji način da započenete govor, prezentaciju jeste priča. Ali, po mogućnosti priča koju ste vi lično doživjeli. Jer, publika voli lične priče i doživljaje. Voli da čuje nešto što prije nije čula. Ako nemate svoju ličnu priču, ispričajte nešto drugo. Međutim, nemojte da to bude nešto što su svi čuli „milion“ puta, neka otrcana i ofucana priča. To mora da bude nešto što nije previše poznato, nešto što će publika čuti prvi put. Kakvu god priču ispričali, bitno je da ima pouku, na koju se možete vraćati u toku prezentacije. I naravno da je vezana za temu o kojoj govorite. Ukratko, bitno je da to bude priča iz koje publika može izvući korist, pouku; priča nakon koje publika neće sebi postaviti pitanje „a zašto on ovo nama ispriča?“.

Drugo pravilo je obećanje publici. Zapamtite: vi ste tu radi publike; došli ste da vas publika čuje, da nešto nauči; publika je došla da bi nešto dobila, da bi ste joj nešto dali! Šta ćete dati publici? Dat ćete im obećanje koje će ih držati uzbuđenima i skoncentrisanima. Npr., ja na svojim radionicama na početku obećam publici da će usvojiti upute i elemente koji će im pomoći da budu dobri prezentatori i govornici, i ne samo to, nego upute koji će im pomoći da govore na takav način da će i drugi poželjeti da govore kao oni. Dakle, ja sam publici dao obećanje; odnosno kazao šta će dobiti kroz moju radionicu, dao sam im odogovor na njihovo pitanje: zašto smo došli ovdje?

Vrlo je bitno prilikom davanja obećanja da fokus i akcenat bude na publici – Vi. Kada govorite, govorite publici, isključujete sebe: Usvojit ćete elemente i upute. Ne, usvojit ćemo! Naučit ćete, a ne naučićemo! Sva vaša pažnja mora biti usmjerena ka publici.