Strah je precijenjen

Strah je precijenjen

  • Post category:Motivacija

Ono čega se najviše plašimo je upravo ono što treba da uradimo.

Dok god ne probate neki posao, ništa nećete znati. Nećete ništa ni naučiti. Nije samo strah od ‘’nečega’’ ono što nas sprječava, nego loše mišljenje o samima sebi, koje uglavnom nema neko ni logičko ni realno uporište. To je zapravo manjak samopouzdanja. Za taj manjak krivi smo samo mi. Manjak samopouzdanja se ogleda u nipodaštavanju samog sebe: ”ja to ne znam, nisam ja za toga, nesposoban sam, neću to moći savladati”. I onda nastaje jedan zatvoreni krug koji nam ne da da se maknemo.

Takvo razmišljanje onda utiče na samopouzdanje, odnosno smanjuje ga; a onda taj manjak samopouzdanja povećava strah. Taj strah nas sve više zatvara i čini nas svakim danom sve manje i manje odvažnim da nešto napravimo. I onda opet opravdanje tražimo u nipodaštavanju samih sebe. I sve tako ukrug. Taj krug samo mi možemo presjeći. Kako?

SAMO IZAĐITE

Tako što ćemo jednostavno izaći iz njega. Život u tom krugu nam ne donosi ništa dobro. Život van tog kruga donosi sve ili ”ništa”. Ali u krugu je već ništa. Tako da i ako van kruga dobijemo ”ništa” (a ”ništa” nikad nije ništa, jer ćemo makar imati iskustvo i znanje više) opet nismo na gubitku. Bitno je učiniti samo mali iskorak. A onda se dešavaju ”čuda”.

Apsolutno je istina da naš napredak počinje tek izvan komfort zone. Fraza ”izađite iz komfort zone” strašno me nervirala. Ali, svaki dan sve više vidim da je tačna. Možemo to preformulisati: ”Ono čega se najviše plašimo je upravo ono što treba da uradimo.” Sve ono dobro što nas čeka nalazi se poslije tog straha. Tek prelaskom preko tog straha možemo napredovati i razvijati se. Kažem prelazak, jer će se taj strah uvijek javljati pri novom izazovu, i svaki put ćemo ga morati prelaziti. Ali, svaki sljedeći prelazak bit će lakši, a mi iskusniji, jači, hrabriji, odvažniji, samopouzdaniji.

Kada dođemo do jednog nivoa, ostat ćemo tu ukoliko ne zakoračimo dalje. Ostat ćemo na istom nivou znanja i iskustva. Taj korak dalje mnogi ne naprave upravo radi straha. Jednostavno, ne možemo napredovati ukoliko uvijek radimo iste stvari. Bit ćemo pregaženi. Bilo me je nevjerovatno strah kada sam držao svoj prvi trening javnog nastupa. Zamišljao sam sve najgore scenarije. Zato sam i organizovao u Tuzli, jer je daleko od Sarajeva. Vodeći se logikom da je daleko, pa bruka neće stići do Sarajeva. Naravno, ništa se od onoga što sam zamišljao nije ostvarilo.

Strah je precijenjen.